Promene nas teraju da idemo dalje!

Stopala nose celo telo

Promene nas teraju da „idemo dalje“!

Promena posla, neminovnost savremenog brzog života i sva svežina koju promena unosi u život. I pre nego promena uđe u naš život, ona ulazi kao početak letnjeg pljuska, početak oluje nakon mučenja u poslednjem letnjem danu…

Kuća u borovini, vikend ispunjen društom koje dugo nisam videla, otvara se i zatvara prozor, pritrčavam da ga zatvorim da se ne razbije, spuštam malo roletnu da nas grmljevina i munje ne prekidaju ni svojom bleštavom svetlošću i pomažem mojoj Marjam da upali vatru u kaminu iako je još uvek prerano za vatru, još nam leto nije reklo svoje poslednje zbogom pred jesenje sivilo.

U toploj udobnoj kući u blizini Beograda, shvatam da je promena koja me čeka u tako osvežavajuća kao kiša koja upravo počinje da kupa terasu i stolice na kojima smo, do pre neki minut sedeli i pili vino okupano dobro poznatim prijateljskim okruženjem.

 

Ostati svoja!

Odsutna sam i preslišavam se u glavi o čemu moram da vodim računa i šta nikada ne smem da zaboravim:

  • Da nisam repa bez korena, da znam koliko vredim i da ne otkrivam ni previše ni premalo, već onoliko koliko za nove ljude i kolege procenim da treba;
  • Da budem pristojna i da ne pitam previse i ne zbližavam se sa kolegama toliko da poželim da povučem učinjeno ili izgovoreno već nakon prvog dana;
  • Da ne ponavljam iste greške koje su se pokazale kao nespretno i nesmotreno brzanje mene koja nikad nisam uspela da budem spora i staložena;
  • Da ne pričam ružno nikada o poslu i kolegama sa kojima sam gradila bolje sutra do juče;
  • Da ne dozvolim da privatno ne pređe granicu poslovnog i obratno;
  • I najzad, da dam sve od sebe i obojim nov početak svežinom nepoznatog i sigurnošću proživljenog;

 

Kako u „novi posao“?

Grmljavina me vraća u priču kojom moje društvo boji vikend i podseća  me da ne zaboravim ono najvažnije:

A to je – da sam izgradila porodicu koju obožavam i krug prijatelja koji su tu za mene u svakom trenutku da podelimo lepo i ružno i srećno i tužno, da imam čemu ubrzanim korakom da idem onog trena kad zaključam kancelariju i završim svoj radni dan.

Novi posao i idem u susret njemu nasmejana, doterana i sigurnija nego ikada u sebe!

1 reply added

  1. Mariam 31. marta 2018. Odgovori

    Prica je totalno moja Sanja! I ja sam u njoj!!!Kako je lepo imati lepe uspomene na mladost a jos je lepse imati ljude koje te na to podsete!!!Ljude kao dokaz da je bilo stvarno I divno. One uz koje te je zivot prodigao u dobrom i losem i zauvek oblikovao i napunio da mozes da prezivis sve. Ljubim te moja drugarice zauvek

Leave your comment