Proleće pokreće sve!

sunce

Proleće

Završetak starog, prašnjavog, istrošenog trajanja u sistemu gde se ni jedna individua ne oseća kao ličnost već samo kao deo mašinerije…..

Nepopravljivi mirišljavi, izazovni april  u Beogradu i proleće nepokolebljivo me ubede da će sve biti uredu i da će se sve lepo odigrati kao u starom dobrom filmu sa srećnim završetkom.

Prvi sladoled posle zime, zeleniš na pijaci i jorgovan u roze – ljubičastoj haljini mirišu na proleće!

Nemir i sreća u jednoj reči: Proleće.

 

Veliko spremanje

Proleće u meni pokreće raspremanje garderobe, sistematske preglede i suočavanje s realnim zdravstvenim statusom, okretanje planova i želja i isticanje prioriteta naspram manje bitnih želja… Ciljano planiranje i sprovođenje ideja i zamisli u realnost, druženja i organizovanje lepih susreta u prirodi, blizu reke….

Proleće umiva musave prozore zimskog sivila i tera me na novo i nepoznato, na izazove.

 

Prelistavanje knjiga

Proleće me ponese u kreativne igre sa decom i kreativne izazove kako decu motivisati na pisanu reč, kako tablet i telefon da zamenimo knjigom i temama koje i nisu uvek tako vesele?

Najveći izazov je odabrati knjigu za tinejdžerku 21. veka! Kako knjige mog odrastanja povezati s brzom tehnologijom? I kako mirno listati knjiga u kojima slike mora da rasplamsa mašta?

 

Naslovi mog odrastanja

Bila sam klinka, imala sam 12, 13 godina, u rukama mi se našla Fransoa Sagan. Potom su knjige bojile odrastanje: „Mi deca sa Kolodvora Zo“, „Slobodna deca Samerhila“, kako sam bila starija „Lovac u raži“, „Igra staklenih perli“…..Niče, Edgar Alan Po….

Polako se sve asocijacije na proleće vezuju za knjige i mirise prašnjave biblioteke mog odrastanja. Da mi je tada bio lazy bag-a da se uvalim pod neki orah i da čitam dok se ne smrkne po celi dan! I najlepši osećaj kada završim knjigu i u glavi preplićem utiske. Svega se sećam, odrastanje, proleće u Beogradu…..mirisni jorgovan i knjige, puno knjiga.

 

Šetnja sa naslednicima

Kalemegdan, šetnja sa naslednicima u mirišljavom parku prepunom stranaca i vesele dečurlije, i sladoled na klupici sa pogledom na Novobeogradsku obalu i ušće Save u Dunav, lepota! Šetnja se nastavlja kroz Knez do moje omiljene picerije. Klinici u čudu gledaju kafu koju serviraju na način koji prija mojoj duši – s ratlukom u bakarnom fildžanu uz bakarnu tacnu i malu šolju.

Telefoni i priča zamiru kada na sto ljubazni konobar spusti veliku picu punu rastegljivog kačkavalja. Uživancija.

 

Igra budi radost života

Stižemo kući nakon šetnje po prolećnom raju u starom gradu i novobeogradski šarm polako osvaja i potvrđuje prednosti odrastanja na Novom Beogradu. Iako je već kasno popodne i najradije bih da deca dodju kući i da se odmaraju, oni odlaze u omiljeno dvorište naše zgrade i igranjac počinje. Sve puca, koji odmor ….jedva ih nekako ubeđujem da uđu u kuću. Naslednik prašnjav, iscepane su mu farmerke, zaigralo se dete, a tinejdžerka puna novih priča iz školskg dvorišta!

Hvala vam klinci što uz vas ponovo živim punim plućima mirišljavo proleće našeg omiljenog Belog grada!

Leave your comment